Епископ Хризостом
бихаћко-петровачки
БОЖИЋНА ПОРУКА 2011. (2012.)

''...Ево, јављам вам радост велику
која ће бити свему народу.
Јер вам се данас роди  Спас,
који је Христос Господ, у граду Давидову.''
(Лк.2,10-11)

Ниједна вијест у историји васељене и рода људског није била тако велика и радосна, тог и таквог одјека на небу и земљи као што је то вијест о рођењу Исуса Христа у Витлејему јудејском. Свети еванђелист Лука преноси нам ријечи  анђела господњег који јавља радосну  и велику вијест! Рођење Христово је догађај ВЕЛИКЕ РАДОСТИ! Суштина те радости је ЛИЧНОСТ,- новорођени СПАСИТЕЉ ХРИСТОС ГОСПОД у граду Давидову (Витлејему). Та велика радост је цјелокупном роду људском, прије свега јеврејском, а потом и осталим народима свијета. Свједочаство тога јесте долазак и поклоњење мудраца са истока, који на најбољи и  на најрепрезентативнији начин дочекују и поздрављају новорођеног Месију.
С друге стране, хорови анђела, арханђела и свих осталих небеских сила слављеничком пјесмом ''слава Богу на висинама и на земљи мир међу људима добре воље!''  исказују своју радост.
Иако је имао законе и пророке, имао више знања неголи остали народи свијета о томе да ће се родити Емануил богоизабрани народ је био затечен овим догађајем. Док пастири из Витлејемског поља журе да виде то што им је анђео рекао,  дотле сав Јерусалим на челу са Иродом задрхта. Узрок томе није новорођени Богомладенац Христос, Који је радост свом народу,  већ гријех Јерусалима и Ирода.
Земља умјесто топлине колијевке Богомладенцу Христу приноси хладну пећину (вертеп), људи (пастири) дивљење, мудраци са истока (интелигенција) објављивање вијести у Јерусалиму да се роди цар Израиљев!, а ми род људски, како каже црквени пјесник Дјеву Марију, колијевку Ономе који је шири од небеса. Дакле, цјелокупна творевина божија,- видљива и невидљива, учествује у овом Богочовјечанском догађају.
И нас који сваке године дочекујемо рођендан Господа Исуса Христа, увијек и изнова, обузима посебна радост, - радост духа, срца и душе! јер наша срца, наша бића постају благодатни Витлејем. Љубав божија увјек и изнова испуњава нас и зато се радујемо овом празнику рођења Христова.
Радост је позитивна реакција нашег унутрашњег бића (човјека) на акцију љубави божије.
Бог, апсолутна и савршена Љубав прелијева се у човјека, не из сажаљења, већ из своје апсолутне пуноће.
Једно је љубав из сажаљења, а друго је интегрална Љубав божија. Љубав из сажаљења није цјеловита (потпуна). Она је, управо, таква као  што и каже њена дефиниција. Таква љубав увјек и неоспорно изазива негативну реакцију, некада отворену а некад прикривену. Зашто? Зато што није изворна, односно онтолошка. Она је пара-љубав и може да повриједи достојанство другога. Социјална психологија овакву пара-љубав често види узроком многих неспоразума и трагичних случајева. То се нарочито истиче у наше вријеме код младих и млађих особа, нарочито адолоцената, који желе успоставити свој ауторитет човјека, а не више дијетета односно младића. Човјек и у својој маленкости хоће и жели да сачува свој дигнитет слободне и неокрњене личности. Истичем личности. Човјек није само особа, већ личност и још више од тога по благодати божијој боголичност. Зато је веома битно обратити пажњу на овај суштински сегмент људског бића. Свако сажаљење вријеђа и умањује личност, дискредитује као онтолошку и социјално равноправну особу.
Рођењем Господа Исуса Христа, Бог Љубав, не само да спасава и ослобађа, већ чува нашу слободу и неокрњени интегритет човјека. Бог чува човјека на начин да Он сам постаје човјек. Он није само метафизички Бог до којег људи жели стићи путем религија, односно религијског обреда или жртава, већ Он сам постаје човјек, као један од нас. То је највећи могући облик љубави која се рађа, а не само манифестација љубави. То постаје оно што св. ап. Павле каже ''ново под сводом небеским''.
Оваплоћени Бог Син, Љубав и Логос Божији, постаде Богочовјек Исус Христос. То је то ''ново под сводом небеским''. И као што Он постаде човјек рађајући се од Пресвете Богородице тако и ми његовим унижењем и оваплоћењем постајемо по благодати богови, постајемо по благодати ''ново под сводом небеским - свети народ, хришћани, Црква''. Из тог узајамног давања и прожимања ми осјећамо божићњу радост као дио свога бића, свог новог благодатног  идентитета.   
Свима желим СРЕЋАН БОЖИЋ!
Нека се Љубав божија  усели у нас!
Отворимо срца своја Богу.
Отворимо срца своја за браћу своју, за ближње своје, за сваког човјека!
МИР БОЖИЈИ  - ХРИСТОС СЕ РОДИ!